Katarakta predstavlja jedno od najčešćih očnih oboljenja, koje pogađa milione ljudi širom sveta, i vodeći je uzrok reverzibilnog slepila. Najčešće zahvata populaciju stariju od 60 godina, ali se može javiti u svim uzrastima iz različitih razloga.
Šta je katarakta?
Da bismo razumeli šta je katarakta, prvo moramo razumeti šta je očno sočivo. Očno sočivo predstavlja deo optičkog sistema oka, čija uloga jeste da fokusira svetlost na retinu (mrežnjaču), što nam omogućava da jasno vidimo. Osnovni preduslov da svetlost prođe kroz sočivo i dospe do mrežnjače jeste da je ono providno. Međutim usled starenja ili nekih drugih faktora, koje ćemo kasnije opisati, može doći do njegovog zamućenja. Ovo stanje naziva se katarakta.
Šta uzrokuje kataraktu?
Najčešći uzrok katarakte je starenje. Kako starimo, proteini sočiva se menjaju, što uzrokuje zamućenje sočiva. Međutim starost nije jedini faktor. Drugi razlozi koji mogu povećati rizik od nastanka katarakte su:
- Izloženost ultraljubičastom (UV) zračenju: produženo izlaganje sunčevoj svetlosi, bez adekvatne zaštite može biti uzrok nastanka katarakte.
- Pušenje: pušenje je povezano sa raznim zdravstvenim problemima, uključujući i povećan rizik za razvoj katarakte.
- Određeni lekovi: neki lekovi, poput kortikosteroida, mogu dovesti do katarakte.
- Povrede ili prethodne operacije oka
- Genetika
- Sistemske i očne bolesti: neka sistemska stanja kao što su dijabetes, atopijski dermatitis, ili očna oboljenja poput uveitisa, akutnog glaukoma i dr, dovode do nastanka katarakte.
- Na posletku katarakta može biti i urođena
Koji su simptomi katarakte?
Kako se katarakta najčešće razvija postepeno, u početku možda nećete primetiti značajnije promene u kvalitetu vida. Međutim kako ona napreduje možete iskusiti neke od sledećih simptoma:
- Zamagljen vid: ovo je najčešći simptom.
- Povećana osetljivost na setlo: jaka svetla mogu izazvati neprijatnost.
- Otežano gledanje pri slabom osvetljenju
- Pojava haloa oko svetla: prilikom gledanja u svetlo, mogu se primetiti zamagljeni prstenovi oko izvora svetla.
- Poremećaj percepcije boja i kontrasta
- Učestale promene dioptrije
Kako se postavlja dijagnoza katarakte?
Dijagnoza katarakte postavlja se najpre uzimanjem vidne oštrine, a potom i detaljnim oftalmološkim pregledom, koji često podrazumeva i širenje zenica, kako bi se očno sočivo u celini sagledalo.
Na osnovu vidne oštrine, kao i stepena zamućenja sočiva, oftalmolog će proceniti da li je katarakta za operaciju.
Kako se leči katarakta?
Jedini efikasan tretman je operacija. Operacija katarakte je veoma česta i generalno sigurna oftalmološka operacija. Međutim treba imati na umu da ne postoji nešto poput “rutinske operacije”. Svaka operacija sa sobom nosi dozu većeg ili manjeg rizika od komplikacija, pa tako i operacija katarakte.
Tokom operacije, zamućeno sočivo se uklanja i zamenjuje prozirnim veštačkim soćivom (IOL).