Diabetes mellitus ili šećerna bolest, predstavlja hronično metaboličko oboljenje, koje se karakteriše povećanim nivoom šećera u krvi, što dovodi do brojnih komplikacija u organizmu, pa i u samom oku.
Kako dijabetes utiče na oko?
Manifestacije šećerne bolesti na oku su brojne. Javljaju se funkcionalni vidni problemi, u vidu poremećeja kolornog vida, kontrastne senzitivnosti, poremećaj akomodacije, kao i česte promene dioptrije koje su uslovljene promenama u očnom sočivu usled povećanog nivoa šećera u krvi. Takođe šećerna bolest utiče i na rožnjaču. Smanjena je osetljivost rožnjače zbog čega postoji povećana sklonost ka erozijama, a dolazi i do pojave suvog oka. Kao posledica oštećenja malih krvnih sudova koji ishranjuju periferne i kranijalne nerve, mogu se javiti i neuropatije, što može dovesti do poremećaja pokretljivosti očne jabučice, praćene nastankom duplih slika, ali i do poremećaja reakcije zenice na svetlost.
Najznačajnija komplikacija šećerne bolesti je dijabetička retinopatija, koja dovodi do trajnih oštećenja na očnom dnu i ukoliko se ne leči vodi u slepilo. Kao komplikacija dijabetične retinopatije može nastati i takozvani neovaskularni glaukom, koji se javlja usled stvaranja novih krvnih sudova u komornom uglu (mestu gde očna vodica napušta oko).
Dijabetička retinopatija
Dijabetička retinopatija predstavlja hroničnu mikrovaskularnu komplikaciju šećerne bolesti i vodeći je uzrok nepovratnog gubitka vida u svetu.
Javlja se kao posledica oštećenja krvnih sudova retine (mrežnjače) usled dugotrajno povećanog nivoa šećera u krvi. To dovodi do: okluzije (začepljenja) malih krvnih sudova retine, (što uzrokuje smanjen dotok kiseonika (ishemija)) i povećanje propustljivosti krvnih sudova, odnosno curenja tečnosti i krvi u retinu i staklasto telo. I jedan i drugi proces izazivaju nepopravljiva oštećenja retine.
Koji su faktori rizika za nastanak bolesti?
Najznačajniji faktor rizika je vreme trajanja dijabetesa. Učestalost javljanja dijabetičke retinopatije kod pacijenata koji boluju od šećerne bolesti 10 godina iznosi 50%, dok kod onih kod kojih bolest traje 30 godina čak 90%. Drugi po važnosti faktor rizika je loše kontrolisan dijabetes. Preporuke su da vrednosti tromesečnog šećera (HbA1c) budu između 6-7%, nivo šećera u krvi pre obroka između 5-7mmola/L, dok nakon obroka ne veće od 10mmola/L. Drugi faktori koji dovode do nastanka i progresije dijabetičke retinopatije su: hipertenzija, hiperlipidemija, gojaznost, genetika, pušenje, trudnoća.
Stadijumi dijabetičke retinopatije
Neproliferativna dijabetička retinopatija– ovo je početna i najčešća forma bolesti. Karakteriše se odsustvom simptoma, ali oftalmolog pregledom očnog dna može utvrditi postojanje promena koje ukazuju na prisustvo dijabetičke retinopatije (lokalizovana proširenja krvnih sudoba, sitna krvarenja u retini, lokalizovani otok mrežnjače). Simptomi bolesti tj. poremećaji vida, mogu se javiti ukoliko lokalizovani otok mrežnjače zahvata centar jasnog vida – žutu mrlju. Na ovom primeru vidimo koliko su redovni oftalmološki pregledi važni uprkos odsustvu simptoma.
Proliferativna dijabetička retinopatija – ovaj stadijum bolesti karakteriše se stvaranjem novih krvnih sudova (neovaskularizacija), koji su lošijeg kvaliteta od normalnih krvnih sudova zbog čega su krvarenja u retinu i staklasto telo česta. Kada krv dospe u staklasto telo, dolazi do značajnog pada vida, što bitno utiče na kvalitet života. Vremenom, usled dugotrajnosti procesa, u retini se razvijaju ožiljci koji nepovratno oštećuju vid. Kao komplikacija proliferativne dijabetičke retinopatije može doći do ablacije retine kao i neovaskularnog glaukoma.
Kako se bolest dijagnostikuje?
Dijagnoza dijabetičke retinopatije postavlja se na osnovu kliničkog pregleda oftalmologa, ali i pomoćnih dijagnostičkih procedura, kao što su OCT i fluorosceinska angiografija.
Redovni oftalmološki pregledi kod osoba sa dijabetesom su od velikog značaja imajući u vidu da početni stadijumi su najčešće bez simptoma.
Lečenje
Lečenje dijabetičke retinopatije je kompleksno i zahtevno i podrazumava saradnju između pacijenta, oftalmologa i endokrinologa.
1. korak u lečenju je dobra metabolička regulacija (kontrola nivoa šećera u krvi), kao i regulacija krvnog pritiska i lipidnog statusa.
2. korak podrazumeva terapiju same bolesti. Na raspolaganju su nam:
-Laserska fotokoagulacija
-Ubrizgavanje anti-VEGF ili kortikosteroidnih lekova u oko
-Operativno lečenje
Zaključak
Dijabetička retinopatija je hronična mikrovaskularna komplikacija šećerne bolesti i vodeći je uzrok bespovratnog gubitka vida.
U Srbiji oko 800 000 ljudi boluje od dijabetesa (12.5%), a čak 1/3 pacijenata u trenutku otkrivanja dijabetesa već ima dijabetičku retinopatiju. Procenjuje se da će broj obolelih od šećerne bolesti u Srbiji do 2040, godine dosegnuti 1 000 000 ondosno svaki peti stanovnik.
Zbog odsustva simptoma u ranoj fazi bolesti, kao i potencijalnog rizika od slepila veoma je važno obavljati redovne oftalmološke kontrole. Preporuke su da se 1. oftalmološki pregled obavi odmah po otkrivanju dijabetesa, a zatim redovne kontrole obavljati minimum jednom godišnje, a po potrebi i češće ako Vaš oftalmolog to savetuje.