U narednom članku, upoznaćemo se bliže sa glaukomom i odgovoriti na pitanja, šta je glaukom, kako nastaje, kako se leči i kakvu prognozu ima.

Šta je glaukom?

Glaukom predstavlja skup oboljenja koje karakterišu oštećenje vidnog živca, sa posledičnim ispadima u vidnom polju, koji ukoliko se ne leči može dovesti do potpunog i trajnog slepila. Najčešći uzrok jeste povišen očni pritisak, ali kod nekih ljudi oštećenja se mogu javiti i pri normalnim vrednostima. Normalne vrednosti očnog pritiska su između 10mmHg i 21mmHg.

Koji je urok nastanka glaukoma?

Jedan od glavnih faktora nastanka glaukoma jeste povišen intraokularni pritisak (IOP). Normalan očni pritisak nastaje kao posledica balansa između stvaranja i oticanja očne vodice. Ukoliko se ovaj balans poremeti dolazi do skoka očnog pritiska. Međutim treba imati na umu da povišen očni pritisak nije jedako glaukom, jer postoji stanje koje nazivamo okularna hipertenzija kod kog uprkos povišenim vrednostima IOPa, ne postoje oštećenja vidnog živca.

Koji su faktori rizika za nastanak glaukoma?

Kao što je već pomenuto očni pritisak jeste glavni faktor ali ne i jedini. Genetika igra značajnu ulogu u nastanku, pa osobe čiji članovi porodice imaju glaukom su u većem riziku da i sami obole. Glaukom zatvoreniog ugla je češći kod visoke hipermetropije, dok otvorenog ugla kod visoke miopije. Takođe godine starosti, centralna debljina rožnjače, metaboličke bolesti poput dijabetesa, vaskularni poremećaji, itd, predstavljaju faktore rizika za nastanak bolesti.

Koji tipovi glaukoma postoje?

Klasifikacija i podela glaukoma je složena. Osnovna podela glaukoma je na:

–Glaukom otvorenog ugla (glaucoma siplex) – ovde spadaju vrste glaukoma kod kojih je iridokornealni ugao (mesto gde očna vodica napušta oko) otvoren, odnosno ne postoji nijedna vidljiva mehanička prepreka oticanju očne vodice.

–Glaukom zatvorenog ugla (glaucoma angulare) kod kog je povećanje očnog pritiska uzrokovano blokadom komornog ugla perifernim delovima dužice.

Glaukome, takođe, možemo podeliti i na primarne, kada ne postoji ni jedan očigledan uzrok nastanka (idiopatski), odnosno oboljenje nije nastalo kao posledica neke druge bolesti oka, sekundarne koji nastaju u sklopu drugih sistemskih i očnih bolesti i kongenitalne (urođene), koji nastaju kao posledica nepravilnog intrauterinog razvoja komornog ugla i drenažnog sistema oka.

Koji su simptomi glaukoma?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja sa kojim se susrećemo u svakdnevnoj praksi. Povišene vrednosti intraokularnog pritiska se gotovo nikad ne osećaju (osim kod akutnog napada glaukoma kada je pritisak povećan i do 4x i kada se javljaju bolovi), a oštećenja vidnog polja javljaju se prvo na periferiji, pa ih pacijent dugo ne primećuje. Zato kažemo da je glaukom oboljenje podmuklog toka. Ne daje nikakve simptome do uznapredovale faze bolesti i sasvim se slučajno otkriva na redovnim oftalmološkim pregledima. Iz tog razloga smatra se da je čak 50% svih glaukoma u našoj zemlji (a i svetu) nedijagnostikovano.

Kako se glaukom dijagnostikuje?

Kao što je već rečeno, glaukom se najčešće slučajno otkriva. U toku pregleda, oftalmolog postavi sumnju na glaukom ukoliko izmeri povišene vrednosti očnog pritiska ili uoči promene (oštećenja) na vidnim živcima. Tada se radi dopunska dijagnostika, koja je određena protokolom Evropskog udruženja glaukomatologa (European glaucoma society). Dopunska dijagnostika podrazumeva dnevnu krivu pritiska, kompjuterizovano vidno polje, skener vidnog živca (OCT), merenje debljine rožnjače… Na osnovu ovih dopunskih ispitivanja postavlja se ili odbacuje dijagnoza glaukoma.

Više o pregledu i dijagnostikovanju glaukoma pročitajte ovde.

Kako se glaukom leči?

Terapija glaukoma može biti medikamentozna (podrazmeva korišćenje različitih vrsta lekova u vidu kapi), laserska (SLT laser kod glaukoma otvorenog ugla i YAG laser iridotomija kod glaukoma zatvorenog ugla) ili hirurška. Cilj terapije je da uspori ili ako je to moguće u potpunosti zaustavi napredak bolesti. Bitno je naglasiti da već postojeća oštećenja se ne mogu popraviti, ali se nastanak novih može sprečiti. Zbog toga je od ključnog značaja bolest otkriti u ranoj fazi. Zato ne zaboravite na redovne oftalmološke preglede.

Zaključak

Gubitak vida može da se spreči!

Glaukom je progresivna hronična optička neuropatija koja kada se jednom dijagnostikuje, zahteva doživotno praćenje i lečenje. Za adekvatno lečenje neophodna je saradnja između pacijenta i lekara.

Glaukom se ne može izlečiti, ali se zahvaljujući blagovremenom otkrivanju i odgovarajućem lečenju bolest može kontrolisati i time sprečiti trajni gubitak vida.