Uvod

Šta su očni kapci?

Očni kapci su tanki, pokretni nabori kože i mišićnog tkiva koji prekrivaju prednju površinu oka. Zajedno sa trepavicama predstavljaju važan deo zaštitnog sistema oka.

Njihova uloga nije samo da zatvore oko. Kapci štite površinu oka od svetlosti, prašine, sitnih čestica i drugih spoljašnjih uticaja, a treptanjem pomažu da se suzni film ravnomerno rasporedi preko površine oka i spreči njeno isušivanje.

Anatomija

Građa očnih kapaka

Kapci su složene anatomske strukture građene od kože, mišića, vezivnog tkiva, žlezda, trepavica i konjunktive. Svaki od ovih delova doprinosi njihovoj pokretljivosti i zaštitnoj funkciji.

• Koža kapaka je veoma tanka i predstavlja najtanji spoljašnji sloj kože na telu. Za razliku od većine drugih delova kože, praktično nema potkožnog masnog tkiva.
• Konjunktiva oblaže unutrašnju stranu kapaka i nastavlja se na površinu beonjače. Omogućava glatko kretanje kapaka preko površine oka i učestvuje u njenoj zaštiti.
• Trepavice nalaze se uz ivice kapaka i pomažu u zadržavanju prašine i sitnih čestica. Veoma su osetljive na dodir i mogu pokrenuti refleks treptanja kada im se približi strano telo.
• Meibomove žlezde smeštene su u kapcima, neposredno iza trepavica. Proizvode masnu komponentu suznog filma koja pomaže da se smanji isparavanje suza i održi stabilnost površine oka.
• Tarzalne ploče su čvrste strukture vezivnog tkiva koje kapcima daju oblik i stabilnost i pomažu da pravilno naležu uz površinu oka.
• Mišići kapaka omogućavaju njihovo otvaranje i zatvaranje, treptanje i učestvuju u različitim izrazima lica.
• Prirodni nabori kapaka omogućavaju koži da se pravilno savija tokom otvaranja i zatvaranja oka.

Funkcija kapaka

Osnovna funkcija kapaka je zaštita oka. Zatvaranjem oka stvaraju fizičku barijeru prema spoljašnjoj sredini i štite površinu oka od svetlosti, prašine, sitnih čestica i drugih potencijalno štetnih uticaja.

Treptanjem kapci prelaze preko površine oka i ravnomerno raspoređuju suzni film. Na taj način održavaju rožnjaču i konjunktivu vlažnim, pomažu uklanjanje sitnih čestica i sprečavaju prekomerno isušivanje površine oka.

Trepavice dodatno doprinose zaštiti zadržavanjem čestica iz okoline i aktiviranjem refleksa treptanja kada ih nešto dodirne ili im se približi.

Klinički značaj

Zbog svoje složene građe i stalnog kontakta sa spoljašnjom sredinom, kapci mogu biti zahvaćeni različitim zapaljenskim, kožnim, nervno-mišićnim i strukturnim poremećajima, kao i povredama.

Promene položaja kapaka ili trepavica mogu dovesti do iritacije površine oka, pojačanog suzenja, osećaja stranog tela, crvenila ili isušivanja. Poremećaji koji sprečavaju potpuno zatvaranje oka mogu ugroziti površinu rožnjače i zahtevaju oftalmološku procenu.

Stanja i bolesti očnih kapaka

Očni kapci mogu biti zahvaćeni različitim zapaljenskim, anatomskim, neuromišićnim, tumorskim i traumatskim promenama. Neka od ovih stanja predstavljaju prolazne i bezazlene poremećaje, dok druga mogu uticati na položaj kapaka, površinu oka ili vid i zahtevati oftalmološko lečenje.

1. Zapaljenski poremećaji i infekcije

U ovu grupu spadaju akutna i hronična zapaljenja kože, ivica kapaka i njihovih žlezda.

• Hordeolum – akutna, bolna infekcija žlezda kapka koja se najčešće manifestuje crvenilom, otokom i bolnim čvorićem uz ivicu kapka.
• Chalazion (čmičak) – hronična, najčešće bezbolna promena koja nastaje zbog začepljenja izvodnih kanala Meibomovih žlezda.
• Blepharitis (blefaritis) – hronično zapaljenje ivica kapaka koje može biti praćeno crvenilom, svrabom, peckanjem i naslagama uz trepavice.
• Demodex blefaritis – zapaljenje ivica kapaka povezano sa prekomernim prisustvom grinja roda Demodex foliculorum u području korena trepavica.
• Molluscum contagiosum – virusna infekcija kože koja može izazvati pojavu malih, čvrstih čvorića na kapku.
• Apsces i flegmona kapka – ozbiljnije bakterijske infekcije tkiva kapka koje mogu izazvati izražen otok, crvenilo i bol i zahtevaju brzo lečenje.

2. Anatomski poremećaji položaja kapaka i trepavica

Promena normalnog položaja kapaka ili trepavica može dovesti do iritacije površine oka, pojačanog suzenja ili isušivanja rožnjače.

• Entropium (entropijum) – uvrtanje ivice kapka prema oku, zbog čega trepavice mogu dodirivati i iritirati rožnjaču.
• Ectropium (ektropijum) – izvrtanje ivice kapka prema spolja, zbog čega kapak ne naleže pravilno uz oko.
• Trichiasis (trihijaza) – nepravilan pravac rasta trepavica prema površini oka uz normalan položaj samog kapka.
• Lagophthalmus (lagoftalmus) – nemogućnost potpunog zatvaranja kapaka, koja može dovesti do izraženog isušivanja i oštećenja površine oka. Često se javlja kod pareze facijalnog nerva, ali kod neuroloških i oftalmoloških stanja.
• Symblepharon (simblefaron) – patološko srastanje konjunktive kapka sa konjunktivom očne jabučice, najčešće nakon težih povreda ili opekotina.

3. Neuromišićni poremećaji

Pokretljivost kapaka zavisi od pravilnog rada njihovih mišića i nerava koji ih kontrolišu. Poremećaji ovog sistema mogu promeniti položaj kapka ili mogućnost njegovog otvaranja i zatvaranja.

• Ptosis palpebrae (ptoza) – spuštenost gornjeg kapka koja može biti urođena ili stečena.
• Blepharospasmus (blefarospazam) – nevoljni grčevi mišića oko oka koji dovode do ponavljanog ili prisilnog zatvaranja kapaka.
• Blefarohalaza – retko stanje ponavljanih otoka kapaka koje vremenom može dovesti do opuštanja i stanjivanja njihove kože.
• Dermatohalaza – postojanje viška kože na kapcima, koji može predstavljati i medicinski i estetski problem.
• Miokimija kapka – sitni, prolazni i najčešće benigni trzaji mišića kapka, često povezani sa umorom, stresom ili većim unosom kofeina.
• Pareza facijalnog živca – može onemogućiti potpuno zatvaranje oka i tako dovesti do izlaganja i isušivanja rožnjače.

4. Dobroćudne promene i tumori kapaka

Na koži i žlezdama kapaka mogu se razviti različite dobroćudne promene koje najčešće rastu sporo, ali ponekad zahtevaju uklanjanje ili dodatnu dijagnostiku.

• Ksantelazma – žućkaste, pločaste naslage u koži kapaka koje sadrže lipide.
• Papilom – dobroćudna epitelna izraslina kože kapka uzrokovana virusima.
• Hemangiom – vaskularna promena građena od krvnih sudova koja se često javlja u ranom detinjstvu.
• Seboroična keratoza – česta dobroćudna, blago uzdignuta promena kože koja se češće javlja u starijem životnom dobu.
• Ciste kapka – male promene ispunjene tečnošću ili sadržajem žlezda koje mogu nastati iz Mollovih ili Zeissovih žlezda.

Više o tumorima kapka pročitajte ovde.

5. Maligni tumori kapaka

Zloćudni tumori kapaka zahtevaju pravovremeno prepoznavanje, hirurško lečenje i patohistološku analizu. Promena koja raste, ulceriše, krvari, menja oblik ili dovodi do gubitka trepavica treba da bude pregledana od strane oftalmologa.

• Bazocelularni karcinom – najčešći maligni tumor kapaka. Najčešće raste lokalno i postepeno oštećuje okolno tkivo.
• Skvamocelularni karcinom – maligni tumor kože kapka koji može imati agresivniji tok i sposobnost širenja.
• Karcinom lojnih žlezda – redak i agresivan tumor koji ponekad može izgledati slično halacionu ili hroničnom blefaritisu.
• Melanom kapka – maligni tumor pigmentnih ćelija koji može nastati i na koži kapaka.

Više o tumorima kapka pročitajte ovde.

6. Povrede i drugi poremećaji kapaka

• Hematom kapka – nakupljanje krvi u mekim tkivima kapka koje se najčešće javlja nakon povrede.
• Otok kapaka – može nastati zbog alergijskih i zapaljenskih reakcija, infekcija, ali i pojedinih sistemskih bolesti.
• Rane i posekotine kapaka – povrede koje, naročito kada zahvataju ivicu kapka ili suzne puteve, mogu zahtevati preciznu hiruršku rekonstrukciju.
• Termičke i hemijske opekotine – mogu dovesti do ozbiljnog oštećenja kože, konjunktive i drugih struktura kapka i oka.
• Emfizem kapka – prisustvo vazduha u potkožnom tkivu kapka, koje se može javiti nakon povreda i preloma kostiju orbite i okolnih sinusa.

7. Kongenitalni poremećaji

• Kolobom kapka (Coloboma palpebrae) – Urođeni defekt koji se manifestuje kao trouglasti usek ili potpuni nedostatak dela ivice kapka, najčešće gornjeg, što ostavlja rožnjaču nezaštićenom.
• Epikantus (Epicanthus) – Vertikalni polumesečasti nabor kože koji prekriva unutrašnji ugao oka, prirodno prisutan kod azijske populacije, dok kod drugih može davati privid skretanja oka (lažni strabizam).
• Ankiloblefaron (Ankyloblepharon) – Delimično ili potpuno srastanje ivica gornjeg i donjeg kapka preko kožnih traka, zbog čega novorođenče ne može u potpunosti da otvori oko.
• Blefarofimoza sindrom – predstavlja redak poremećaj kog čine kombinacija obostranog epikantusa sa ptozom gornjeg kapka.
• Epiblefaron (Epiblepharon) – Urođeni horizontalni nabor kože i mišića blizu ivice kapka (najčešće donjeg) koji gura normalno usmerene trepavice vertikalno nagore, prema rožnjači.